Боје семафора

Првобитно, семафори су имали само црвено и зелено. Касније, након побољшања, додато је жуто светло. Црвена значи стати, жута значи припремити се, а зелена значи ићи. Употреба ове три боје као саобраћајне сигнализације повезана је са људском визуелном структуром и психолошким одговорима.

 

Људска ретина садржи штапићасте ћелије и три врсте ћелија конуса. Штапићасте ћелије су посебно осетљиве на жуто светло, док су три типа ћелија конуса најосетљивије на црвену, зелену и плаву светлост. Због ове визуелне структуре, људи најлакше разликују црвену и зелену. Иако се жута и плава такође лако разликују, око има мање фоторецепторских ћелија осетљивих на плаво светло, тако да су црвена и зелена и даље најбоље за перцепцију боја.

 

Семафори се не постављају насумично

Научна основа: Према оптичким принципима, црвена светлост има дугу таласну дужину, јаку способност продирања ваздуха и уочљивија је од других сигнала. Због тога се зелена користи као сигнал за заустављање јер је разлика између црвене и зелене највећа, што их чини лаким за разликовање (црвено-зелено слепило је у мањини). Поред тога, боје такође могу пренети одређена значења. Црвена је најјача боја за изражавање топлоте или интензитета, а затим жута. Зелена, с друге стране, носи конотације хладноће и смирености. Стога људи често користе црвену да представља опасност, жуту да представља упозорење, а зелену да представља сигурност.